Olja Radakovic 2

13.01.2017.

Stanje i razvojni potencijali kreativnih industrija u Kikindi

Teritoriju Kikinde karakteriše postojanje različitih oblika kreativnog preduzetništva[1] u vidu rukotvorina, suvenirske proizvodnje, folklornog stvaralaštva i transferzalnih delatnosti (obrazovanje, turizam i sl.).[2]

Kreativnim preduzetništvom bavi se oko 120 aktera. Oni kreativne delatnosti i aktivnosti obavljaju kao hobi, glavno ili dopunsko zanimanje (u formalnoj i neformalnoj ekonomiji). Mala i srednja preduzeća čine oko 5% ukupnog broja registrovanih preduzeća, dok kreativni preduzetnici imaju udeo od 5,6% u ukupnom broju aktivnih preduzetnika u Kikindi.

Stepen intenziteta kreativnog preduzetništva pokazuje da na svakih 1000 stanovnika, dvoje obavlja neku ekonomsku aktivnost u kreativnom sektoru (što je blizu nacionalnog proseka od oko 1,4 na 1000 stanovnika). Stepen raznolikosti lokalnog kreativnog preduzetništva i njegova razvojna dinamika pokazuju prosečne vrednosti, a one su posledica društveno-ekonomskih okolnosti i tradicionalnog razvoja lokalne ekonomije koja se odvijala u okviru velikih industrijskih kapaciteta.

Struktura kreativnog sektora prema oblastima pokazuje da je preduzetništvo zasnovano na kulturnom nasleđu i tradicionalnim kulturnim izrazima (rukotvorine, vizuelne umetnosti, folklorno stvaralaštvo) preovlađujuće sa udelom od 80% u ukupnom broju kreativnih industrija, dok kreativno preduzetništvo utemeljeno na savremenim kulturnim izrazima čini oko 20%.[3]

Prikaz 1: Struktura kreativnih industrija na teritoriji Kikinde prema delatnostima (2015)

slika 1

Struktura kreativnog sektora prema obliku organizovanja pokazuje da je najveći broj kreativnih poslova organizovan u obliku socijalnog preduzetništva i udruženja građana (56%) i preduzetnika (13%). Ovi rezultati su očekivani. Analiza kreativnih industrija Kikinde pokazala je da tradicionalno kreativno preduzetništvo karakteriše usmerenost na lokalne resurse i radnu snagu, jednostavni lanci vrednosti i lokalno i regionalno tržište (severni Banat) za plasman proizvoda, što za posledicu ima veći stepen poslovnog rizika. Njime se uglavnom bave osobe koje predstavljaju ranjive grupe na tržištu rada (žene, mladi, socijalno ugrožene kategorije). Zbog neizvesnosti koja vlada u vezi sa plasmanom proizvoda koji su zasnovani na tradicionalnim kulturnim izrazima, većina aktera ih prvo obavlja kao hobi, potom se udružuje u socijalne kooperative i udruženja, a nakon postizanja određene stabilnosti, redovnih klijenata i zrelosti u poslovanju odlučuje se na individualno preduzetništvo.

Prikaz 2: Struktura kreativnih industrija na teritoriji Kikinde prema obliku organizovanja (2015)*

slika 3

Kreativno preduzetništvo za većinu žena nije samo proces njihovog ekonomskog osnaživanja, već i socijalne integracije i unapređenja kvaliteta života. Primetno je da uključivanje ovih žena u manifestacije, prikazivanje radova na bazarima i festivalima doprinosi njihovoj integraciji u društveno-ekonomski i kulturni život, poboljšanju digniteta i subjektivnog osećaja blagostanja.

Interpretacija simbola kroz kreativno preduzetništo za većinu preduzetnika je individualni proces. Sami istražuju motive i različite dimenzije identiteta grada, kao i načine intepretacije ovih elemenata kroz savremene upotrebne predmete i rukotvorine.

U kikindskim kreativnim industrijama neki oblik radnog angažmana nađe ukupno 3031 osoba. Najviše ih je angažovano u audio-vizuelnim i transferzalnim oblastima.

Prikaz 3: Distribucija zaposlenosti prema domenima kreativnih industrija, 2015.  (%)*

slika 2

Prema veličini dominiraju male kreativne organizacije koje angažuju 1–10 osoba (59.6%), 23.1% čine organizacije sa 11–50 osoba i 17.3% one sa 51–250 angažovanih osoba. Najveći broj velikih organizacija čine folklorna društva sa velikim brojem članova i folklornog ansambala.

Kreativne delatnosti aktivno i u kontinuitetu obavlja 46%, dok se sporadično u vidu hobija i dodatnog posla njime bavi oko 53,8% mapiranih aktera.

Najveći problemi sa kojima se susreću kreativni preduzetnici su njihov položaj na tržištu, mala tražnja i nedostatak finansija za započinjanje preduzetničkog poduhvata ili njegov razvoj. Veoma često im nedostaje početni kapital za kvalitetnije sirovine i inovacije u proizvodnji, kao i širenje proizvodnog asortimana. Kupci njihovih proizvoda uglavnom dolaze iz regiona. Međutim, putem društvenih mreža i preporuka, dobri i interesantni proizvodi brzo dođu do novih tržišta.

Prema dužini bavljenja kreativnim industrijama, skoro polovina ispitanika se njima bavi oko 15 godina. U vezi sa ovim aspektom, interesantno je napomenuti da nukleus razvoja kreativnih industija u Kikindi čini kulturno nasleđe, vizuelno stvaralaštvo i rukotvorine, gde se najveći broj kreativnih preduzetnika njima bavi u kontinuitetu između 25 i 50 godina. Međutim, međugeneracijsko prenošenje kreativnih veština i znanja je veoma nisko. Njegov nivo je uslovljen diskontinuitetom u akumuliranju kreativnog kapitala utemeljenog na lokalnom kulturnom nasleđu, nastalom kao posledica industrijalizacije ovog područja tokom socijalizma. Tradiciju kreativnog preduzetništva ima samo oko 21% ispitanika, a njen kontinuitet za preko polovinu ispitanika iznosi oko 25 godina. Kontinuitet kreativnog preduzetništva uglavnom je obezbeđivan tako što se neko u familiji bavio njime i time omogućio pristup tradicionalnoj recepturi, tehnologiji i znanju. To se najbolje uočava kod voskarskog i sapundžijskog zanata gde nije bilo generacijskog kontinuiteta, ali je postojala osoba u široj porodici, koja se u manjoj ili većoj meri (za prodaju ili ne) bavila zanatom gde su ostali članovi imali mogućnost posmatranja procesa proizvodnje.

Tradicija kreativnog preduzetništva, duža od pomenute prosečne vrednosti, postoji u vizuelnim umetnostima i tradicionalnoj gastronomiji (50–100 godina). Na primer, liciderski zanat ima porodičnu tradiciju manje-više dugu 2 veka.

Međutim, bez obzira na dužinu i vrstu prisustva veština i znanja za unapređenje i očuvanje tradicionalnih kulturnih izraza, svi oni su nadograđeni, poboljšano je stečeno tradicionalno znanje i prilagođeno savremenim potrebama potrošača, što se može smatrati odgovornim pristupom zaštiti i negovanju tradicionalnih kulturnih  izraza u savremenom dobu.

Istraživanje kreativnih preduzetnika Kikinde pokazalo je da postoji povezanost između razvoja kreativnog preduzetništva i glavnih simboličkih i identitetskih obeležja Kikinde – ludaje, sove ušare, mamuta i Suvače. Kod tradicionalne gastronomije ta povezanost je direktna – korišćenjem sirovina i gastronomskih recepata iz prošlih vremena, kao i prirodnih resursa vezanih za ovo područje. Kod vizuelnih umetnosti i rukotvorina ova povezanost je indirektna – u vidu inspiracije u stvaranju proizvoda koji nose identitetska obeležja Kikinde (vizuelni izgled objekta Suvače, brašno, zrno, tipografija kojom je ispisano ime Suvače na ploči na objektu, stilizovane ludaje i sove ušare i sl.), korišćenja materijala od žitarica za proizvodnju rukotvorina i kreativnih radova (kukuruz, zrnevlje pšenice, šaša i dr.), boje (različite nijanse narandžaste boje koja asocira na ludaju), stilizovani oblici predmeta i objekata povezanih sa identitetskim simbolima Kikinde (stilizovani izgled žita, Suvače i sl). Nalazi pokazuju da u najvećem broju slučajeva pomenuti lokalni brendovi, njihove vrednosti, simbolika i promocija doprinose ekonomskom osnaživanju paorskih porodica koje se bave kreativnim preduzetništvom.

Socijalne veze i umrežavanje među preduzetnicima su na vrlo niskom nivou. Oko 32,7% ispitanika je odgovorilo da pripadaju nekoj asocijaciji ili savezu, i kolaborativom obliku rada. Ovi nalazi indiciraju da je individualizam kod kikindskih preduzetnika u značajnoj meri prisutan, i da skoro 25% registrovanih udruženja ili kooperativa u oblasti kreativnih industrija su samo formalne (uglavnom poresko-pravne prirode), ali da ne oslikavaju stvarnu umreženost preduzetnika u kikindskim kreativnim industrijama.

Udeo pozitivnih odgovora je viši kod žena i preduzetnika koji se bave kreativnim aktivnostima inspirisanim istorijom i identitetom Kikinde (Suvača, ludaja, gastronomija, i sl.). Razlog tome se može naći u tradicionalnom zajedničkom radu izraženom kod paorskog stanovništva, posebno žena. Interesantno je da ispitanici kod kojih je nizak socijalni kapital pokazuju spremnost za udruživanjem i to pozitivno ocenjuju. Tako na primer, 87% od ukupnog broja kreativnih preduzetnika pokazalo je zainteresovanost za udruživanje u art inkubator ili laboratoriju za razvoj kreativnog preduzetništva, kao i druge oblike kolaborativnog rada, gde je Suvača percipirana kao novi prostor sticanja jačih i boljih veza. Oko 88% preduzetnika ovo mesto vidi i u funkciji akumulacije kreativnog kapitala (znanja, veština i podsticanja novih preduzetničkih i društvenih ideja). Glavne resurse za akumuliranje lokalnog kreativnog kapitala ispitanici su videli u gastronomskom nasleđu sa kojim je Suvača povezana, a čak 90% njih smatra da bi Suvača mogla da doprinese njihovom ekonomskom osnaživanju organizovanjem festivala Creative Kikinda: Food Art Expo kao platforme koja bi omogućila povezivanje nekadašnjih znanja i vrednosti i novih proizvoda lokalnih kreativnih preduzetnika. Ocene su da bi festival banatske hrane, lokalnih gastronomskih proizvoda i drugih proizvoda kreativnih industrija, na kojem bi se izlagali i prodavali lokalni proizvodi u suvači i prostoru oko nje, zajedno sa edukativnim programima, doprineli oživljavljavanju suvače i nematerijalnog nasleđa vezanog za njenu istoriju i ulogu u paorskom životu.

Tako bi Suvača pored svojih sačuvanih vrednosti učestvovala u čuvanju i prenošenju znanja o tradicionalnim gastronomskim proizvodima od brašna, lokalnim recepturama za proizvodnju testenina, kolača, itd.

Percepcija kreativnih preduzetnika je da bi uspostavljanje veza sa Suvačom i njihovim proizvodima kreiralo dodatu vrednost. Svedočeći o autentičnosti tradicionalnih kulturnih izraza, o pripadanju seoskom socijalnom kontekstu, kontekstu nekadašnjeg zdravog, ekološkog života, Suvača se kod lokalnih kreativnih preduzetnika doživljava i kao podstrek za udruživanje, jer je i ona sama nastala udruživanjem dvadesetak paora koji su njenom izgradnjom rešavali iste probleme, koje i danas mali preduzetnici bez dovoljno socijalnog kapitala imaju.

[1]  Termin kreativni preduzetnici odnosi se na ekonomski aktivna lica koja su obavljala neku delatnost iz sektora kreativnih industrija u poslednja tri meseca u formalnoj i neformalnoj ekonomiji. Rezultati predstavljeni u ovom delu zasnivaju se na mapiranju i istraživanju kreativnih industrija Kikinde koji su sprovedeni tokom 2015 i 2016. godine.

[2] Kao metodološki okvir za mapiranje kreativnog preduzetništva korišćene su Uneskove klasifikacije kreatvnih industrija do sada primenjivane u mapiranju lokalnih kreativnih delatnosti u Pirotu, kreativnog preduzetništva Roma. Videti više: Mikić, H. (2015) Lokalni razvoj & kulturne industrije; Mikić, H., Radonjić-Živkov, E., Dimitrijević Lj. (2016) Lokalne politike i kreativno preduzetništvo Roma (2016).

[3] Kreativno preduzetništvo zasnovano na tradicionalnim kulturnim izrazima obuhvata delatnosti koje stvaraju dobra i usluge kombinacijom tradicionalnog znanja, postupaka, veština i načina rada. Kreativno preduzetništvo zasnovano na savremenim kulturnim izrazima obuhvata delatnosti koje stvaraju originalna rešenja, proizvode, usluge i kreativne sadržaje u oblasti dizajna, arhitekture, multimedije, audio-vizuelnog sektora, mode, uređenja doma, advertajzing i IT sektora.

Tekst predstavlja skaćeni deo istraživanja “Kreativne industrije Kikinda” (2016).