Kreativne industrije Dimitrovgrad

06.11.2016.

Mesta, ljudi… zanimljivosti

Jedna od zanimljivosti kada je Dimitrovgrad u pitanju jeste i ime grada, koje se kroz istoriju menjalo. Današnji Dimitrovgrad imao je prvobitno ime Caribrod o čijem nastanku postoji zanimljiva legenda. Prema toj legendi karavan turskog cara, na povratku u Tursku, zaustavio se na mestu današnjeg Dimitrovgrada. Kako je car imao želju da pređe na drugu stranu reke Nišave, a mosta nije bilo, naredio je da se napravi most odnosno na turskom “brod”. Da bi se uslišila želja cara most je napravljen i narod je to mesto nazvao “Carski brod” odnosno “Caribrod”. To ime, ovo mesto je nosilo do 1950. godine. Današnje ime Dimitrovgrad grad nosi od 1951. godine po bugarskom revolucionaru Georgiju Dimitrovu.

Dimitrovgrad ima bogato materijalno kulturno nasleđe koje se sakuplja, obrađuje i čuva u Zavičajnoj muzejskoj zbirci pri Narodnoj biblioteci “Detko Petkov”. Ova zbirka nastala je sedamdesetih godina XX veka i danas broji oko dve hiljade predmeta, fotografija i starih dokumenata koji svedoče o prošlosti ovog kraja. Među njima zanimljiva je numizmatička zbirka koja sadrži kolekciju starog austrougarskog novca sa primercima iz XVII, XVIII i XIX veka. Reč je o novcu Leopolda I, Karla VI, Marije Terezije i Franca II. U zbirci je i nekoliko primeraka novca Kraljevine Srbije iz vremena Milana Obrenovića, zatim bugarskog, italijanskkog, ruskog i rumunskog novca iz XIX veka. Zbirka sadrži i ikone, nakit, narodne nošnje, ćilime i razne posude i predmete iz različitih istorijskih perioda.

Stari nakit

Ovaj kraj iznedrio je brojne ličnosti koje su svojim radom ostavile traga. Jedan od njih svakako je svestran umetnik Metodi Meto Petrov koji je rođen 1920. godine u selu Željuša, opština Dimitrovgrad (tadašnji Caribrod), a umro je 1995. godine u Dimitrovgradu. Bio je slikar, grafičar, ilustrator, karikaturista, dizajner. Pored toga poznat je i po strip stvaralaštvu. Jedan od prvih stripova objavljen je 1942. godine u sofijskom dnevnom listu “Večer”. Ovaj autor sarađivao je i sa republičkim Zavodom za udžbenike ilustrujući više od četrdset udžbenika na bugarskom jeziku. Kao umetnik ostavio je traga i izuzetnim ciklusom od dvadesetak akvarela “Pored Jerme i Nišave” i serijom od tridesetak ilustracija pod nazivom „Dimitrovgrad, koji nestaje“. Petrov je radio i kao režiser i scenograf brojnih predstava teatra “Hristo Botev”. Jedan od stripova “Vrni se Pedro” možete videti u elektronskoj formi , a više informacija o Metodi Meti Petrovu možete pronaći u Virtuelnom muzeju Caribrod .

Još jedna ličnost u oblasti umetnosti rođena na ovom prostoru je scenarista i režiser Zlatan Dudov. Rođen je 1903. godine u tadašnjem Caribrodu. Život je izgubio 1963. godine prilikom snimanja posleratnog filma “Kristine”. Reč je o autoru koji je u kinematografiji svrstan kao jedan od sto najznačajnijih reditelja XX veka. Njegov film “Kule vampe”, koji je kod nas preveden kao “Kome pripada svet” nalazi se na devetnaestom mestu ukupne svetske produkcije. Ako vas zanima više o ovom reditelju, više informacija o Zlatanu Dudovu možete pronaći ovde.

Kako svako podneblje ima svoj specifičan dijalekt, tako ga ima i ovaj kraj, pa se u Dimitrovgradu u svakodnevnoj komunikaciji može primetiti šopski dijalekt. Neke od najčešće korišćenih reči i fraza su:
Eno ( Da), Eno, ja sam videl ( Da ja sam video)
Beljćim (nije valjda) , Beljćim će dojdu (Nije valjda da će doći)
Tećim (iznenada), Tećim reče nešto ( Iznenada je rekao nešto)
Lajse (izgleda), Oni lajse nema da idu (Oni izgleda neće otići)
Verno (s tvarno), E verno sam kupil (Stvarno sam bio tamo)
Tekovajte (eto tako), Te tekovajte, ništa (Eto tako, ništa)
Onodem (Glagol višestrukog značenja)
Ukoliko želite da pročitate još koju reč na šopskom dijalektu pogledajte Šopski rečnik u Virtuelnom muzeju Caribrod .

Tekst priredila Biljana Marinkov