Karolina Petrovic grncarija

03.03.2016.

Stanje i razvojni potencijali kreativnih industrija u Pirotu

Na teritoriji grada Pirota ima ukupno registrovanih 217 aktera u oblasti kulturnih i kreativnih industrija. Udeo kreativog sektora u ukupnom broju privrednih društava iznosi 10%, dok kreativni preduzetnici predstavljaju oko 12% aktivnih preduzetnika na teritoriji Pirota. Stepen intenziteta kreativnog preduzetništva pokazuje da na svakih 1000 stanovnika, 3 ima registrovanu privrednu aktivnosti u kreativnom sektoru što je više od republičkog proseka (oko 1,4 na 1000 stanovnika) i govori o raznolikosti lokalnih kulturnih i kreativnih industrija i njihovoj razvojnoj dinamici.

Prikaz 1: Struktura kulturnih i kreativnih industrija sa aspekta oblika organizovanja, 2015. (%)

slika 1

 

Kulturne i kreativne industrije na teritoriji grada Pirota su u velikoj meri diversifikovan sektor u kome dominiraju male preduzetničke firme sa do 10 zaposleniih. U ukupnoj strukturi kreativnog sektora, mikro organizacije sa po 1 zaposlenim ili bez stalno zaposlenih čine oko 31% ukupnog broja kreativnih industrija, dok oko 90% njih zapošljava manje od 10 zaposlenih lica, što je u okviru republičkog proseka (oko 95%). Prosečan broj zaposlenih u slučaju preduzeća i samostalnih preduzetnika je oko 4 lica.

Pirot je oduvek bio poznat kao zanatska i trgovačka varoš, a prema podacima od perioda oslobođenja Turaka do II svetskog rata bilo je 3.641 zanatlija. Zanatski rad bilo je organizovan kroz zanatske radionice, te se vekovni uticaj zanatstva oseća i u tekućoj strukturi kreativnog sektora. U njoj su uglavnom zastupljene kreativne delatnosti koje karakteriše interpretacija tradicionalnih kulturnih izraza i njihova čvrsta veza sa prirodnim resursima ovog kraja (u šumi, vodi, stočarenju, itd). Ovu činjenicu potvrđuju i podaci o starosti registrovanih preduzeća i njihovoj strukturi sa aspekta dejstva tehnološkog progresa – najveći broj preduzeća u fazi zrelosti (više od 60%) je u oblasti zanatstva i domaće radinosti, a najmanji u oblasti savremenih kreativnih delatnosti (oko 10%).

Prikaz 2 : Struktura kreativnog sektora prema vremenu nastanka i dejstvu tehnološkog progresa
(% udeo od ukupnog broja registrovanih organizacija)

slika 2

Struktura kreativnog sektora prema oblastima pokazuje da preduzetništvo zasnovano na baštini (uglavnom gastronomsko nasleđe) i tradicionalnim kulturnim izrazima predstavlja preovlađujuće oblasti kreativnog sektora sa udelom od 48% u ukupnom broju organizacija koje deluju u njemu. Od tri najstarija zanata u pirotskom kraju – grnčarstvo, ćilimarstvo i kožarstvo, danas su se održala samo prva dva, većim delom u obliku kreativnog preduzetništva. Mnogi zanati po kojima je bio poznat Pirot nestali su usled industrijalizacije i savremenog načina života ili se obavljaju kao hobi aktivnosti. Precizan broj hobi kreativnih preduzetnika teško je utvrditi, s obzirom na to da se ovakve aktivnosti tradicionalno odvijaju uglavnom kao rad od kuće, bez zanatskih radionica i povremeno, a ovakav model rada zadržan je do današnjih dana.

Prikaz 3: Struktura kulturnih i kreativnih industrija prema oblastima, 2015.

(% registrovanih organizacija)

slika 3

Prema godinama osnivanja, najveći broj kreativnih entiteta pripada kategoriji srednje starih organizacija (8 godina poslovanja) i njihov udeo je oko 50,8%, dok su mlada preduzeća (osnivana u poslednje 4 godine) zastupljena sa oko 28,2%. U 67% slučajeva osnivači mladih preduzeća su lica do 30 godina starosti, dok je taj procenat kod srednje starih preduzeća u korist osoba koje imaju više od 30 godina starosti.

Na teritoriji opštine Pirot primetna je tendencija opadanja broja novoosnovanih preduzeća i preduzetnika, a slični trendovi karakterišu i novu preduzetničku aktivnost u kreativnom sektoru. U ukupnom broju novoosnovanih pravnih lica, kulturne i kreativne industrije imaju udeo oko 6% prosečno godišnje. Najveći broj ugašenih preduzetnika u kreativnom sektoru evidentiran je u periodu 2009-2010. što se može pripisati uslovima krize i lošim ekonomskim stanjem u tom periodu, ali i lokalizovanim tržištem za proizvode kreativnog sektora.

Kulturne i kreativne industrije opštine Pirot trenutno su zasnovane na modelu rada karakterističnom za zanatstvo i domaću radinost. Kroz istoriju ovaj model rada imao imao je dve svoje faze. Prvu fazu karakteriše udruživanje u esnafska udruženja, potom u zadruge. Druga faza modela rada je rad od kuće sa koordinacijom od strane jedne komercijalne firme. Rad od kuće je najčešći oblik rada na razboju i drugih ručno rađenih rukotvorina, gde dominatnu radnu snagu predstavljaju žene. U ostalim oblastima karakteristično je socijalno i porodično preduzetništvo. Udruživanje u socijalne kooperative obavljaja se kao vid početne faze ulaska na tržište i ispitivanja poslovnih prilika, s obzirom da su fiskalne barijere (porezi i doprinosi) ulaska na tržište, po mišljenu preduzetnika dosta visoke za lokalne prilike. S druge strane, porodično preduzetništvo prisutno je u onim oblastima kreativnih industrija koje se mogu lako uključiti u lanac vrednosti turističke privrede, naročito one izvan teritorije opštine Pirot.

Sa aspekta zapošljavanja, u kreativnom sektoru se godišnje angažuje u različitim aktivnostima oko 1499 lica. Formalna zaposlenost učestvuje sa oko 35% u ukupnom broju angažovane radne snage u kreativnom sektoru, što je negde oko 3% ukupnog broja zaposlenih na teritoriji grada Pirota. Prema obliku organizovanja, najveći je broj samozaposlenih preduzetnika (60%), zatim zaposlenih u preduzećima (21%) i javnom sektoru (18%).

Umreženost kulturnih i kreativnih industrija je na niskom nivou. Oko 67% ispitanika ne pripada nijednoj poslovnoj asocijaciji, pri čemu najviši nivo umreženosti pokazuju udruženja građana i savremene kreativne delatnosti (u proseku oko 60% ispitanika pripada nekoj asocijaciji/mreži), dok je najniži udeo preduzetnika (samo 21% pripada nekoj poslovnoj asocijaciji/mreži). Ovo pokazuje značajnu preporeku za dalji razvoj kulturnih i kreativnih industrija. Postojeće manifestacije predstavljaju dobru platformu za razvoj sinergije između kreativnih preduzetnika, udruženja, turizma i krajnih potrošača, ali je potrebno raditi na unapređenju ovih manifestacija i njihovom savremenijem kontekstu. Ispitanici iz kreativnog sektora smatraju da bi određeni vid njihovog povezivanja kroz osnivanje kreativne mreže u vidu zadruge ili drugog oblika organizovanja (neformalnog ili formalnog) omogućila bolji nastup na tržištu, proces unapređenja i kontrole kvaliteta rada kreativnih preduzetnika i kooperativa koji su članovi mreže, pomogla boljem promovisanju lokalnih robnih marki i njihovoj etabliranosti na tržištu.

 Tekst je skraćeni deo istraživanja Kreativne industrije: PIROT (2016).